Leptospiroza je infektivno oboljenje pasa, drugih životinja, ali i ljudi. Uzrokovano je bakterijom spiralnog oblika, veličine 6-12 mikrometara, iz roda Leptospira. Postoje dve vrste: L. interrogans i L. biflexa. Različiti serotipovi, patogene, L. interrogans mogu biti uzročnici, a kod pasa su najčešći L. icterochaemorrhagie i L. canicola.

Oboljenje se može javiti kod pasa svih rasa, uzrasta, muškog i ženskog pola. Najugroženiji su svakako oni koji nisu vakcinisani, mužjaci, srednje dobi, kao i radni psi, odnosno oni koji idu u lov i u kontaktu su sa glodarima. Infekcija nastaje prilikom kontakta sa kontaminiranom vodom, urinom i zemljom. Bakterija u organizam ulazi preko oštećene kože i sluzokože, a moguće je i preko ujednih rana i transplacentalno. Umnožava se u bubrezima i jetri, proizvodi toksine koji se oslobađaju i tako dovodi do manifestacije bubrežnih, jetrenih i plućnih oboljenja. Na isti način infekcija nastaje i kod ljudi.

Bolest se može javiti u kliničkoj i subkliničkoj formi. Na početku bolesti, u perakutnoj fazi, od kliničkih simptoma kod pasa su najčešće prisutni anoreksija, depresija, tahipnea, bledilo sluznica, tahikardija, konjuktivitis, bolovi u mišićima i groznica. Takođe se mogu uočiti sitna krvarenja po koži, krvavi proliv i krvarenje iz nosa. Kako bolest odmiče, u subakutnoj fazi, može doći do pada temerature, otežanog disanja, pojačane žedji, smanjenog ili potpunog prestanka uriniranja. Ponekad promenjena boja urina i žuta boja sluzokoža mogu biti jedini znak bolesti. Kod pasa koji prežive ove dve faze razvijaju se hronični nefritis i hepatitis. Kliničku sliku karakteriše poliurija, pojačana žeđ, ascites, znakovi hepatične encefalopatije kao posledice oslabljene funkcije jetre.

Leptospiroza se najčešće javlja leti i početkom jeseni, kao i u periodima kada su obilne padavine.

Zbog nespecifičnosti simptoma, kao i mogućnosti subkliničkog razvoja bolesti veoma je teško postaviti dijagnozu. Kako bi se došlo do definitivne dijagnoze potrebno je bazirati se na kliničkim simptomima, istoriji bolesti, anamnezi, hematološkim i biohemijskim analizama i serološkim metodama.

Ukoliko je bolest potvrđena na početku njenog razvoja terapija se uspešno sprovodi. Upotreba antibiotika i terapija tečnostima je efikasna i sprečava ozbiljnija oštećenja bubrega i jetre. S druge strane kasno otkrivanje ovog oboljenja zahteva dugotrajno lečenje sa uglavnom neizvesnim ishodom.

Kako biste zaštitili vašeg ljubimca najvažnija je redovna vakcinacija, jednom godišnje, protiv zaraznih bolesti. Pored toga psu ne treba dozvoliti da pije potencijano kontaminiranu vodu (iz bara, močvara.) Ljudi takođe ne treba da konzumiraju vodu neproverenog kvaliteta.